U živopisnoj dolini Crne reke, nedaleko od Zaječara, iza pitomih pobrđa i daleko od slučajnih pogleda putnika, već sedamnaest stoleća stoje ruševine drevnog Gamzigrada. Visoke bedeme sa ogromnim kulama i monumentalne građevine koje oni štite prvi su opisali, još tokom prošlog stoleća, retki putopisci i ljubitelji starina, smatrajući da su to najbolje očuvani ostaci rimske arhitekture u Evropi.

Dugo su trajale stručne i naučne rasprave o tome šta su zapravo te misteriozne građevine, kakva im je bila svrha, ko je njihov tvorac i zašto su izgrađene baš tu - u zabiti rimske provincije Priobalske Dakije kojoj je tada pripadao crnorečki kraj. Do konačnog rešenja te velike tajne došlo se mukotrpnim arheološkim istraživanjima kojima je više od dvadeset godina rukovodio akademik Dragoslav Srejović. Kada su u punom sjaju zablistala velelepna zdanja ukrašena najlepšim mozaicima i skulpturama, tom pronicljivom i upornom istraživaču postalo je sasvim jasno da Gamzigrad može biti samo jedno - carska palata koju je, prema tvrdnji Pseudo Aurelija Viktora iz 360. godine, u svom rodnom mestu u kome je i sahranjen izgradio rimski imperator Gaius Valerius Galerius Maximianus (293-311). Arhivolta sa natpisom FELIX ROMULIANA, nađena 1984. godine, dokalazala je sve pretpostavke Dragoslava Srejovića, pa je Gamzigrad konačno svrstan tamo gde i pripada - među najznačajnije spomenike rimske imperijalne arhitekture tetrarhijskog perioda.

Imperator Galerije, tvorac tog velelepnog zdanja, rođen je sredinom III stoleća. Pripadao je najnižem staležu, što mu nije smetalo da postane hrabar vojnik i kasnije srčan i razborit vojskovođa koji je odano služio Imperiji i njenom reformatoru Dioklecijanu. Smatrajući da je Galerije ličnost kojoj posle svojih vicinalija može spokojno poveriti vladavinu u istočnim delovima Carstva, Dioklecijan ga je oženio svojom ćerkom i 293. godine proglasio za savladara. Ipak, smatra se da je Galerijev pohod na Persiju 298. godine i trijumf nad kraljem Narsejem, osvedočenim i zakletim neprijateljem Rima, presudno uticao na budućnost tog vladara. Po povratku iz Persije, Galerija i njegove pobedničke legije zahvalno je slavila cela Imperija. Zadivljeni hrabrošću svog cezara, jedni su u njemu videli novog Romula, drugi Aleksandra, a njegova majka Romula postala je smrtnica koju je Jupiter zaveo da bi rodila junaka koji će kao polu-bog, poput Herakla, kada završi sva ovozemaljska herojska dela, zauzeti dostojno mesto pored svog božanskog oca.

Galerije, ovenčan slavom spasitelja i obnovitelja Rima, rešen da se posle dvadeset godina vladavine povuče sa prestola, pristupio je gradnji sebi dostojnog boravišta. Iz svih delova Carstva u njegovo rodno mesto sjatili su se najbolji graditelji, nadaleko čuveni umetnici, klesari, slikari i vešte zanatlije da od skupocenog mermera donetog iz svih delova Carstva izgrade i ukrase raskoąnu palatu u kojoj će Galerije, kao božanski sin i mitski heroj, spokojno boraviti sve do smrti. Po zamisli Galerija, ona će posle njegove apoteoze biti krajnji cilj brojnih hodočasnika i mesto u kome će svi moći da ga slave kao novo božanstvo u rimskom panteonu. Romuli u čast, ta grandiozna palata čija je izgradnja započela 305. ili 306. godine dobila je ime FELIX ROMULIANA.

Romulijana ima dve fortifikacije. Starija nije dovršena, a mlađa, sa dvadeset poligonalnih kula povezanih visokim bedemima, štiti unutrašnjost koja je po osi glavne komunikacije podeljena na severnu i južnu polovinu. U severnoj su dve raskošne palate sa dvoranama koje su ukrašene najlepšim mozaicima, freskama i skupocenim skulpturama. Između njih, u središtu ograđenog temenosa, nalazi se mali hram sa žrtvenikom, posvećen Velikoj majci bogova (Magna Mater) ili Liberu i Liberi. Nasuprot severnom delu palate, gde građevine imaju jasno naglašen privatni i rezidencijalni karakter, u južnom delu Gamzigrada stoje monumentalna zdanja javnog karaktera. Tu su: ogromni hram posvećen Jupiteru, velika horea (žitnica), terme i druge raskošno opremljene građevine čija namena još uvek nije tačno ustanovljena. Sva arhitektonska plastika (arhivolte, pilastri, kapiteli i konzole itd), koja je krasila gamzigradska zdanja, nedvosmisleno ukazuje na konsekrativni karakter ove palate. Izvedena je tako da svojom jasnom simbolikom trajno čuva uspomenu na one kojima je posvećena, na Galerija i njegovu majku Romulu.

Izgradnjom samo palate, međutim, ideja da se formira sakralni kompleks posvećen njegovim tvorcima nije mogla do kraja biti ostvarena. Ključno mesto u ovom poduhvatu morao je zauzeti svojevrsni Sveti breg (Mons Sacer) - mesto apoteoze Galerija i Romule sa mauzolejima u kojima su sahranjeni njihovi ovozemaljski ostaci. Ono je otkriveno 1989. godine nedaleko od palate, na vrhu brda Magura koje dominira pitomom udolinom i neposrednom okolinom Romulijane. Tu se nalaze mauzoleji Romule i Galerija sa ogromnim tumulima koji skrivaju ostake veličanstvene ceremonije kojom su oni neposredno posle smrti divinizovani. Romula je umrla između 303. i 305. godine i sahranjena je u manji mauzolej kvadratne osnove sa kriptom u središtu pored koga je formiran tumul koji pokriva ostatke njene apoteoze. Konačan oblik i puni smisao Magura je dobila tek posle Galerijeve smrti 311. godine. Tada je izgrađen njegov mauzolej poligonalne osnove, a pored njega je naust grandiozni tumul opasan zidom ispod koga su nađeni tragovi njegove apoteoze. Izvesno je da se ta uzvišena ceremonija završila spaljivanjem ogromne višespratne lomače koja je bila pokrivena skupocenom svilom i okićena brojnim darovima. U njenom središtu nalazila se voštana figura imperatora, a na vrhu kavez sa orlom koji je, kada plameni jezici zahvate odar, puštan da se vine put neba i da kličući oglasi da je duša cara-heroja već zauzela mesto koje će joj večno pripadati - pokraj skuta svog božanskog oca.

Apoteozom Romule i Galerija FELIX ROMULIANA je postala jedinstveni sakralni kompleks dostojan svakog divljenja i vredan mukotrpnog hodočašća. Ni danas, posle sedamnaest stoleća, nije teško osetiti ushićenje kojim je putnik - namernik morao biti obuzet kada se nađe na Svetom brdu u senci mauzoleja i grandioznih tumula i kada odatle iznenada u maglovitoj daljini ugleda obrise kolosalnih kula, neosvojivih bedema, siluete hramova i vitke stubove kitnjastih zdanja u kojima je stvoren mit o Galeriju koga je idelogija jedne Imperije uzdigla među bogove.

dr Miroslav Lazić